Fitoterapija i naturopatija prirodan put ka ravnoteži i zdravlju

 

🌿 FITOTERAPIJA I NATUROPATIJA 🌿

Prirodan put ka ravnoteži i zdravlju!

✔ Individualne čajne mešavine
✔ Na osnovu vaših dijagnoza i tegoba
✔ Podrška kod pritiska, šećera, hormona, kože, varenja...
✔ Bez hemije – samo biljke, znanje i iskustvo

🔸 Pomoćna metoda uz vašu medicinsku terapiju
🔸 Pristup koji poštuje i prirodu i nauku

📩 Pišite za konsultaciju – vaše zdravlje može biti ukus čaja i zdrave hrane.

Kvantnamedicina1@gmail.com

Napomena

Svi biljni preparati i saveti preporučeni u ovom dokumentu bazirani su na tradicionalnoj fitoterapiji, naturopatiji                                      i savremenim naučnim saznanjima.
Klijent je upoznat da se redovno prati i ide na kontrole od strane svog lekara i da ne prekida propisanu farmakološku terapiju bez konsultacije sa nadležnim specijalistom.

Ovi saveti nisu zamena za klasičnu lekarsku terapiju već  prirodna podrška isključivo za tebe i tvoje tegobe. Drugi ljudi ne mogu da je koriste, jedino ako imaju iste godine, težinu,i sve iste dijagnoze, možda bi tad i mogli.

Ovaj fitoterapijski predlog predstavlja prirodnu, pomoćnu metodu u cilju podrške opštem zdravlju i poboljšanju kvaliteta života. Preporuke se ne koriste kao zamena za medicinsku dijagnozu ili terapiju propisanu od strane lekara, već isključivo kao dopunska neinvazivna praksa, u skladu sa savremenim principima komplementarne medicine

Na gornji mail treba poslati medicinsku dokumentaciju sa dijgnozama.

o autoru: https://reiki-savez-balkana.blogspot.com/2026/01/slobodan-maslic-biografija.html

Zdrava hrana u zdravom posudju

Zdravo Posuđe
postoji li uopšte?


Jedan gutljaj iz plastične čaše – i znate, da pijete više od čaja. Iako čaša izgleda stabilno, ona to nije.

Jeste li ikad primijetili da je suho voće, koje je ostalo dugo u plastičnom pakovanju, poprimilo okus plastike? To je zbog toga, da ioni hrane i ioni plastike počinju međusobno reagirati.

Izbjegavajte dodavati toksine u svoju hranu. Ovo su smjernice da odaberete - i koristite – zdravo posuđe. Kvalitetno posuđe pomaže da ostanete u dobrom zdravlju i poboljšava okus hrane.


Nije bez veze da se samo staklene i keramičke epruvete koriste u kemijskim laboratorijima, gdje materijal epruveta ne smije utjecati na rezultate eksperimenta. Staklo i keramika su inertni i ne-reaktivni.


Slijedeći put, kada kupujete posuđe za svoju kuhinju, uzmite u obzir reaktivnost posuđa i kuhinjskog pribora, i kada je to moguće, odaberite inertno ili ne-reaktivno posuđe. Na drugom mjestu je posuđe i pribor od umjereno reaktivnog materijala. Po mogućnosti, izbjegavajte posuđe od visoko reaktivnog materijala.



Reaktivnost hrane

Reaktivnost je tendencija spoja da kemijski reagira s drugim tvarima ili sam sa sobom, oslobađajući energiju. Hrana i posuđe mogu međusobno reagirati.

Temperatura utjeće na reaktivnost. Kada je hrana vruća, reagira puno brže, nego kada je hladna. Na takav način, hlađenje hrane usporava razmjenu iona.


Osim toga, neke vrste hrane su reaktivnije od drugih.

Masno, kiselo i voda reagiraju sa posuđem puno brže. Na primjer, obična riža nije toliko reaktivna, ali riža skuhana sa uljem, rajčicom i octom može puno brže poprimiti strane ione.

Upravo zbog toga kvalitetna ulja i ocat prodaju isključivo u staklenim bocama, koje su ne-reaktivne.

Ne morate se u potpunosti riješiti plastike. Ali sigurno ćete pronaći načine da smanjite upotrebu reaktivnog posuđa u Vašoj kuhinji.

Nadamo se da će Vam ova informacija poslužiti u odabiru kvalitetnog i zdravog posuđa za Vašu obitelj.


Reaktivno posuđe – nije preporučljivo


Neprianjajuće posuđe sadrži plastične polimeri (silikon je jedina iznimka). Zagrijavanjem teflonske tave na temperaturama od 260 do 350 °C polimeri ispuštaju otrovne pare, koje su smrtonosne za kućne ptice, kanarince i papige, i svakako nisu zdrave za ljude.

Iako obično ne ostavljamo prazan lonac na vatri, to se može lako dogoditi – kako se dogodilo meni prije tjedan dana! Ako se to desi sa loncem od teflona, temperaturna granica bit će prekoračena.

Neprianjajuće posuđe se pojavilo 1944 godine. Prije toga da bi izbjegli prianjanje hrane kuhari su stavili više vode ili više masnoće i kuhali na nižoj temperaturi.

To se može primijeniti i danas. Osim toga, zagorjela hrana može se lako oprati.

Preporučujemo da izbjegavate lonce i kuhinjski pribor od teflona.


1. Aluminij
Posuđe od aluminija ispušta u hranu aluminij, koji je opasan za zdravlje. Lijevani aluminij je stabilniji od običnog tankog aluminijskog posuđa.

Izbjegavajte aluminijsku foliju. Umjesto toga da pečete krumpir u aluminijskoj foliji, ispecite ga direktno na roštilju ili u vatrostalnom loncu sa poklopcem.

Nova vrsta aluminija – anodizirani aluminij (alugus) je ne-reaktivan i dosta dugotrajan. Međutim, ako ga ogrebete, aluminij postane reaktivan. Zbog toga ne preporučujem posuđe od anodiziranog aluminija.


2. Bakar

Prednost posuđa od bakra je to, što dobro provodi toplinu. To omogućuje ravnomjeran raspored topline kod pripremanja hrane.

Posuđe od bakra brzo se zagrijava i brzo hladi, što omogućuje savršenu kontrolu tokom pripremanja hrane. Dobra toplinska provodljivost posuđa je vrlo bitna kod pirjanja.

Posuđe od bakra ima dva nedostatka – a to su njegova cijena i visoka reaktivnost. Bakar, aluminij i lijevano željezo su reaktivni - što znači da brzo reagiraju sa namirnicama, posebice kiselom hranom, ispuštajući ione metala u hranu.

Takvo posuđe može pokvariti okus i boju vaše hrane, a da ne govorimo već o tome, da unosite u Vaš organizam nepoželjnu količinu metala(po nekim autorima).  Na kraju teksta pročitajte više o bakru (Cu)


3. Plastika
Reaktivnost plastike ovisi o njezinoj strukturi – čim je mekša i fleksibilnija plastika, tim je njezina reaktivnost veća. Na takav način, plastična vrećica puno brže reagira sa hranom nego čvrste plastične posude.

Nemojte stavljati hranu u plastične kutije, u kojima su se prije nalazile kemikalije. Također, nije preporučljivo korištenje plastike u mikrovalnoj pećnici.


Polivinil klorid, koji se nalazi u plastici, ispušta toksin DEAH, koji razorno utječe na rad hormona. Također, plastika sadrži ftalate, koji se akumuliraju u tkivima i štete radu jetre i pluća. Kod testiranja na životinjama, ftalati su štetili radu reproduktivnih organa.

Izlučivanje ftalata iz plastike u hranu se povećava pod mehaničkim utjecajem (savijanje, pritisak, žvakanje), pod utjecajem rastvarača (mast, ulje, slina) i visoke temperature (iznad 30C).


Umjereno reaktivno posuđe – dobar izbor


1. Nehrđajući Čelik (Inox)
Nehrđajući čelik je najmanje reaktivan metal. Za mnoge ljude posuđe od nehrđajućeg čelika je univerzalan i zdrav izbor. Iz brojne ponude posuđa od nehrđajućeg čelika najbolji su lonci sa debljim dnom ili posuđe od kirurškog čelika.

U zadnje vrijeme se pojavilo mnogo vrsta posuđa od nehrđajućeg čelika, uključujući lonce, tave i tepsije.


Odmah nakon kuhanja uklonite hranu iz lonca kako bi spriječili da ona poprimi okus metala. Ako je posuda od čelika dobila ogrebotinu (nakon ribanja sa žicom za posuđe), ispuštanje iona metala je sve osjetnije.

Najbolje je da uopće ne ribate posuđe od čelika. Ako je hrana zagorjela, posipajte to sa sodom bikarbonom ili jakim sredstvom za čišćenje i ostavite lonac na nekoliko sati. Soda bikarbona će „odvojiti“ zagorjelu hranu od površine lonca.


2. Ugljični čelik

Ugljični čelik je dosta jeftin i idealan je materijal za vok i za tavu za prženje, jer odlično provodi toplinu. Da posuđe ne zahrđa, pripazite da ga dobro osušite i držite na suhom mjestu.



3. Gus (lijevano željezo)

Posuđe od lijevanog željeza je dobro za pripremanje palačinki i pogačica te pirjanje povrća. Nemojte pripremati juhu ili bilo koju tekuću ili kiselu hranu u posuđu od lijevanog željeza, jer takva hrana reagira sa ionima željeza.



Inertno i ne-reaktivno posuđe – odličan izbor


1. Emajlirano posuđe
Emajl je u stvari staklo, tehnološkim postupkom „prilijepljeno“ uz metal. Postoji nekoliko brandova kvalitetnog emajliranog posuđa, kao što su Le Creuset, Chantal itd.

Jedini nedostatak je to, da je kvalitetno emajlirano posuđe dosta skupo. Ali ako ga dobro čuvate, kvalitetno emajlirano posuđe će trajati godinama, dok će jeftino emajlirano posuđe, koje ima vrlo tanak sloj emajla brzo popucati – i zbog toga jednostavno ne vrijedi Vašeg novca.

Kada emajl popuca, obavezno će pronaći put u Vašu hranu, a metal ispod emajliranog sloja će reagirati sa hranom. Zbog toga, ako ste u stanju, kupite skuplje i kvalitetnije emajlirano posuđe.



2. Titan
Posuđe od titana je ne-reaktivno i nije preteško, ali loše provodi toplinu.

Zbog toga obično posuđe, koje se prodaje pod oznakom „titan“, nije napravljeno u potpunosti od titana, već je aluminijsko posuđe, koje je pokriveno keramičko-titanskim neprianjajućim slojem. Takvo posuđe je skupo, ali je dugovječno i zdravo.


3. Staklo
Stakleno posuđe, kao što je vatrostalno posuđe za pečenje, je inertno i ima pristupačnu cijenu.

Preporučujemo, da kod spremanja namirnica i jela koristite staklene zdjele.


4. Bambus

Kuhače i štapići za jelo od bambusa ili bilo kojeg drugog drveta su ne-reaktivni, zdravi i imaju pristupačnu cijenu.


5. Glineno i keramičko posuđe
Glineno i keramičko posuđe je inertno. Osim toga, ono ispušta far-infrared toplinu, najbolju i najzdraviju toplinu za pripremanje hrane, koja također daje jelima cijeli spektar finih okusa.

Takvo posuđe se obično koristi za pečenje ili dugo ukuhavanje hrane. Glineno i keramičko posuđe je vrlo lijepo, ali je krhko, i zbog toga je potrebno pažljivo rukovati sa njim.

6. Papir
Papir ponekad može biti koristan. Aluminijske forme za pečenje ili teflonske tepsije možete prekriti papirom za pečenje i na takav način neutralizirati njihovu reaktivnost.

Papir također možete koristiti za pohranu namirnica i hrane umjesto plastičnih vrećica.



7. Silikon
Posuđe od silikona je inertno i odobreno od strane FDA, i može se koristiti do temperature 220 C. Ako se temperatura prekorači, silikon se počinje topiti, ali pri tome ne ispušta toksičnu paru.

Silikon je jedini ne-reaktivni neprianjajući materijal. Silikon je sintetička guma, iz koje se sada proizvode tepsije za pečenje, forme za muffine, lopatice za kuhanje, razvijače i td.

Silikonsko posuđe je otporno na toplinu (do 220C), fleksibilno, lako je za čišćenje i može ići direktno iz pećnice u hladnjak ili zamrzivač.

Izvor: alternativa.hr

Kliknite i pročitajte o bakru: https://prirodnamedicina-slobodanmaslic.blogspot.com/2025/02/bakar-lekovitost-bakra-bakarne-vode.html

Priredio. mr sci. S. M.

Sta je zdrava ishrana!?

Šta god da je otac bolesti, majka joj je loša ishrana!
Kineska poslovica


Magazin Politikin
Pod lupom: ŠTA JE ZDRAVA ISHRANA?
Mnogo povrća, zrnevlja i voća

Promenom navika u ishrani možemo značajno popraviti kvalitet života. Poznavaoci različitih načina kreiranja jelovnika preporučuju presne namirnice, drugi misle da izostavljanje mesa iz jelovnika može da koristi... a lekari ističu da je najvažnija – uravnotežena ishrana, po uzoru na mediteransku


Sve je više ljudi koji se okreću biljnoj hrani, neki zato što to žele, drugi iz materijalnih razloga, a ima i onih koji ovaj način ishrane smatraju zdravijim. Da li bi ljudi zaista kvalitetnije živeli kad bi bili „biljojedi”, a ne „mesojedi”? Koje su prednosti vegetarijanske ishrane, a koje bi, ako ih ima, bile mane, pitali smo docenta dr Vesnu Dimitrijević-Srećković, šefa Jedinice za ishranu i prevenciju dijabetesa u beogradskom Institutu za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma.

– Vegetarijanska ishrana zasniva se na povećanom uzimanju voća, povrća, proizvoda od celog zrna, orašastih proizvoda i izbegavanju mesa i životinjskih proizvoda poput mleka i jaja. Mlečno-vegetarijanska ishrana isključuje jaja, meso, ribu i živinu, a uključuje mleko i mlečne proizvode. Postoji i varijanta koja uz mleko i mlečne proizvode dozvoljava i unos jaja, kao i poluvegetarijanska ishrana koja toleriše malu količinu ribe ili živinskog mesa.

Vegetarijanska ishrana ima kao korisne efekte postizanje niskog nivoa zasićenih masnoća, holesterola i nivoa proteina, a povećanog nivoa ugljenih hidrata, dijetnih vlakana, magnezijuma, kalcijuma, folne kiseline i antioksidanata kao što su vitamini Ce i E. Smanjen unos mesa direktno je povezan sa smanjenjem masnoća i holesterola i prevencijom ateroskleroze. Dijetna vlakna iz voća i povrća povoljno utiču na sitost, smanjenje gojaznosti, normalizaciju masnoća i šećera u krvi, krvnog pritiska, bolesti srca i bubrega, Alchajmerove bolesti i prevenciju raka debelog creva. Na prevenciju raka debelog creva pored povećanog unosa cerealija povoljno utiče i manje mesa u ishrani: masna crvena mesa, naime, nose povećani rizik od raka pluća, jednjaka, jetre i debelog creva. Normalizacija telesne težine vodi smanjenju krvnog pritiska, koji je kod vegetarijanaca niži za 10 do 15 milimetara živinog stuba. Ishrana sa mnogo voća i povrća povezana je sa smanjenim rizikom od hroničnih bolesti kao što su angina pektoris, infarkt i šlog. Smrtnost od ishemijske bolesti srca smanjena je za 24 odsto kod vegetarijanaca.

Rizik ove ishrane je nedostatak vitamina B12, gvožđa, cinka, kalcijuma i esencijalnih aminokiselina, koji na duži rok može dovesti do osteoporoze ili anemije – objašnjava doktorka.

Maslinovo ulje ili ne

Pristalice vegetarijanske ishrane gvožđe mogu da nadoknade jedući crni pasulj, sočivo, suncokretovo seme, zeleno i tamno lisnato povrće, grašak, proizvode sa celim zrnom i pijući sok od paradajza i sojino mleko zbog vitamina B12. Orasi, bademi, semenje, brokule, tofu sir bogati su kalcijumom, a cinka ima u cerealijama celog zrna, mahunarkama, orašastim plodovima i tofu siru.


Naša sagovornica ističe da način ishrane može značajno poboljšati kvalitet života, ukoliko je zdrav, odnosno uravnotežen, a kao uzor navodi mediteranski. On je sličan vegetarijanskom po povećanom unosu složenih ugljenih hidrata i dijetnih vlakana iz voća povrća i žitarica, ali dok vegetarijanci potpuno isključuju crveno meso i ribu, u mediteranskoj ishrani je unos mesa smanjen, a posebno se naglašava unos plavih morskih riba. Takođe, dok vegetarijanska ishrana ne naglašava korišćenje maslinovog ulja, ono je osnovna karakteristika mediteranske ishrane. Njegovi pozitivni efekti na normalizaciju krvnog pritiska i holesterola posebno doprinose prevenciji ateroskleroze.


Mediteranski oblik ishrane zdraviji je značajno u odnosu na tradicionalnu ishranu bogatu zasićenim masnoćama životinjskog porekla iz masnih mesa, sireva, kačkavalja, paštete i margarina, koji nose veliki rizik nastanka dijabetesa i ateroskleroze.

Da je hrana vrlo važan uslov za zdrav život tvrdi i Miroljub Petrović, lekar prirodne medicine i predavač u Institutu za prirodnu medicinu u Beogradu. On tvrdi da je čovek stvoren da bude zdrav, pod uslovom da živi u skladu sa prirodnim principima, a to znači da dosta vremena provodi napolju, da se bavi fizičkim aktivnostima i da jede biljnu, i to mahom presnu hranu.

Bolje je sirovo

Naš sagovornik ukazuje da sirova hrana skraćuje vreme za pripremanje obroka, a i „primorava” čoveka da dobro žvaće a tako pravilno započne varenje hrane još u ustima.

– Za vreme jela ne bi trebalo piti vodu, na taj način se razređuje želudačna kiselina, pa samim tim varenje postaje otežano. Vodu bi trebalo piti 15 do 30 minuta pre obroka, ili sat, dva posle jela. Inače, organizmu je potrebno mnogo vode, bar dva litra dnevno. S jednom čašom je teško „oprati” celo telo. Zato je preporučljivo piti vodu u toku celog dana! Kafa, čaj, sokovi ili mleko jesu tečnost, ali nisu isto što i voda, jer moraju da prođu proces varenja, zato ih ne računamo u ona dva litra – objašnjava ovaj poznavalac ishrane.

Po njegovim rečima, ljudi bi trebalo pre svega da jedu voće, povrće, orašaste plodove i žitarice. Ako nemaju ovu hranu, onda koriste meso, mesne proizvode, ulje, šećer i maslac. Meso se i ne smatra vrstom hrane, nego nečim što ljudi vole da jedu, ali im nije neophodno.

„Oni koji koriste živu, prirodnu hranu i osećaće se krepko, veselo i zdravo”, uverava naš sagovornik.

Jedan od zagovornika hrane bazirane na namirnicama biljnog porekla je Toni Radič, kuvar koji odnedavno radi u „Centru za zdrav život” na Zlatiboru, prvom te vrste u Srbiji.

– Nisam ja izmislio ništa novo, ali imam želju da ljudima prenesem neka svoja iskustva i znanja, kako bi popravili kvalitet svog života. Još 1995. godine, kao mlad kuvar, otišao sam u Francusku, u Marsej, da bih bolje upoznao njihovu kuhinju. Tamo sam u restoranima koji su specijalizovani za pripremanje hrane organskog porekla upoznao sasvim novi način pripremanja jela bez mesa. Taj vegetarijanski način ishrane sam počeo da primenjujem po povratku u Srbiju prilagodivši ga namirnicama našeg podneblja. Opredelio sam se za žitarice (ovas, pšenicu, ječam) i mahunarke (pre svega soju), zatim za šumske plodove (koprivu, sremuš, divlje zelje, samonikle jestive pečurke kao što su vrganj i lisičarke), a od začina za beli luk, peršun, mirođiju i žalfiju – objašnjava naš sagovornik.

I još jedna važna stvar: sem što je uneo izmene u jelovnik, Radič je za trećinu smanjio troškove za ishranu.

– Različiti fabrički proizvodi su loš izbor koji ne samo da ugrožava zdravlje, već i „kamuflira” glad: osećamo se sito, a organizam nije dobio potrebne hranljive sastojke. Zato sam pokušao da ljudima približim vegetarijansku kuhinju posredstvom mnogih televizijskih emisija, tekstova u časopisima i radionicama kreativnog kuvanja, kroz koje je od Niša do Bačke Palanke prošlo više od 200 ljudi. Mnogi su se oduševili receptima za torte i kolače čija osnova su kuvane i mlevene žitarice sa kremom od bundeve, rogača, bez jaja, šećera... Uputio sam ih i na kombinacije žitarica i mahunarki, pirinča i sočiva, hleba i pasulja, mahunarki i koštičavog voća, sa dosta svežih začina i maslinovog ulja, kao u mediteranskoj kuhinji. Važan je i izgled jela, s obzirom na to da pravila nalažu da u svakom obroku bude zastupljeno bar pet boja – ističe ovaj kuvar, koji je i sam vegetarijanac.

Slavica Berić

-------------------------------------------------

Jelovnik za duži život

Pre petnaest godina je, saznajemo od dr Vesne Dimitrijević Srećković, u Jedinici za ishranu i prevenciju dijabetesa sačinjen jelovnik zasnovan na mediteranskom načinu ishrane, dakle bogat složenim ugljenim hidratima, dijetnim vlaknima i mononezasićenim masnoćama a siromašan zasićenim masnoćama životinjskog porekla. Proveren je kroz dugogodišnju uspešnu primenu kod gojaznih osoba i pacijenata sa metaboličkim sindromom, predijabetesom, dijabetesom i drugim hroničnim komplikacijama, a namenjen i zdravoj porodici, u cilju prevencije gojaznosti, šećerne bolesti, povišenih masnoća, krvnog pritiska i vaskularnih komplikacija.

Unos plavih riba bogatih omega 3 kiselinama snižava trigliceride, holesterol, krvni pritisak, insulinsku rezistenciju, faktore tromboze i zapaljenja. Obilje voća, povrća i žitarica bogatih složenim ugljenim hidratima i dijetnim vlaknima doprinose smanjenju telesne težine, regulaciji masnoća i šećera u krvi i prevenciji ateroskleroze i vaskularnih komplikacija.

Obroci treba da su raznovrsni, s puno voća i povrća, zeleniša, supa, salata, svežih trava, belog luka. Ne preporučuje se prženje niti pohovanje (čak ni na maslinovom ulju!) a kao zdrav način pripreme predlaže se barena hrana, dinstana na vodi sa dodatkom maslinovog ulja na kraju, pečena u rerni ili na električnom roštilju. Masni sirevi i kačkavalj zamenjeni su posnim sirevima i drugim mlečnim nemasnim proizvodima kao što je jogurt.

Ovaj jelovnik sadrži po pola kilograma sezonskog voća i svežeg ili barenog povrća dnevno, obilje žitarica, integralni hleb, kuvanu pšenicu i kukuruz, ovsene, ječmene pahuljice, špagete, integralni pirinač, mahunarke (pasulj, sočivo), nerafinisano maslinovo ulje i masline, orašaste plodove, plavu ribu, umeren unos piletine i ćuretine, još manje crvenog mesa i – čašu crnog vina svaki drugi dan.

-------------------------------------------------

Poznati vegetarijanci

Među vegetarijancima su bili mnogi grčki filozofi, Leonardo da Vinči, Gete, Nikola Tesla, Mahatma Gandi... Lav Tolstoj, čuveni ruski pisac, rekao je da „kad čovek slobodno i pošteno traži moralni put, prvo od čega se mora odreći je meso. Vegetarijanstvo je kriterijum po kome možemo prepoznati da li je čovekovo stremljenje prema moralnoj savršenosti iskreno i ozbiljno”. Džordž Bernard Šo, irski pisac i nobelovac, pisao je: „Životinje su moji prijatelji, a svoje prijatelje ne jedem!”. Čarls Darvin je primetio: „Činjenica je da najbolji radnici koje sam ikada video, čileanski rudari, žive samo od biljne hrane, tačnije od mahunarki”, dok je Albert Ajnštajn smatrao da „ništa neće tako pomoći ljudskom zdravlju niti povećati izgled za opstanak na Zemlji kao prelaz na vegetarijansku ishranu”.

Istočnjačke filozofije i verovanja, poput đainizma, upozoravaju da čovek putem mesa unosi negativnu energiju u svoj organizam, jer „čovek je ono što jede”.

--------------------------------------------------

Vegetarijanstvo i post

Često se meša vegetarijanstvo sa postom. Zajedničko im je odricanje od mesa, međutim, post traje određeno vreme, i za cilj ima pročišćenje duha i tela, dok je vegetarijanstvo stalni način ishrane. Takođe, za vreme posta se može jesti riba, koju vegetarijanstvo isključuje. Dešava se da se u postu poveća telesna težina ako se umesto složenih ugljenih hidrata iz voća, povrća, mahunarki i žitarica koriste prosti ugljeni hidrati (šećeri iz džema, meda i slatkih sokova).

------------------------------------------------

Piramida ishrane za dugovečnost

Svetska zdravstvena organizacija kreirala je, na osnovu mediteranske ishrane, piramidu zdrave ishrane, čiju bazu i količinski najveći udeo u dnevnim obrocima predstavljaju žitarice i mahunarke, dok su na vrhu crveno meso, šećer i so, čiji bi unos trebalo smanjiti na minimum.
objavljeno: 07/02/2010