Зато на мађарском тржишту нема ивермектина – прави разлози зашто се не користи „чудотворни лек за ковид“
Мађари су једна од најскептичнијих земаља у Европи према вакцинама, док постоји огроман табор за лек који нема доказа о својој ефикасности против коронавируса. С једне стране, људи верују да има премало доказа и да је одобрење пребрзо. С друге стране, власти захтевају превише доказа и преспоре су. Шта се овде дешава? Одакле долазе све ове нове теорије завере, у којима Бил Гејтс и Владимир Путин постају пиони? Одговор долази кроз причу о ивермектину.
Када су јапански научник Сатоши Омура и Американац Вилијам Кембел 2015. године добили Нобелову награду за медицину за развој активног састојка ивермектина, цео свет их је славио. Стотине гостију седеле су за столовима украшеним стотинама врста орхидеја на свечаној вечери, и нико од њих није ни замишљао да ће лауреати ускоро постати најпотлаченији и најмање утицајни научници на свету, за чији ће изум лекари, фармацеути и лаици морати да се боре, па ће чак и у Мађарској бити створена Фејсбук група од неколико хиљада људи да стане у њихову одбрану. Можда би на тај начин ивермектин коначно био употребљив против коронавируса.
Барем би то могао бити утисак који стичу они који не гледају на научну страну приче о ивермектину.
Наша прича почиње са јапанским научником који је био опседнут трима стварима: калиграфијом, скијашким трчањем и узорцима земљишта – ово друго је важно за нас. Имао је идеју да се нови активни састојци могу наћи не само у прашумама и биљкама тресетишта, већ и у најобичнијој ствари на свету, земљишту. Зато се Омура Сатоши често појављивао са малим кесама у рукама, пунио их земљом, а затим тестирао дејство бактерија из земљишта на све врсте паразита. Тако су он и његов амерички истраживачки партнер пронашли нови активни састојак који је постао најпродаванији ветеринарски фармацеутски производ на свету 1970-их, обезбеђујући произвођачу милијарде долара годишње продаје. Омура Сатоши је постао спасилац оваца, свиња и коња који пате од црва.
Осамдесетих година прошлог века појавила се идеја да се лек може користити и на људима. У Европи није имао велики утицај, јер се црви који изазивају речно слепило и елефантијазу не налазе на нашем континенту, али уништавају животе милиона људи у Африци и Азији. Ни Европљани не чују много о томе, јер паразити имају тако страшан утицај на људски организам да би се могли приказивати само у хорор филмовима. Нематода, која се преноси уједом инсекта, шири се људским телом више од деценије, на крају се појављује у оку - рецимо само, изазивајући слепило. Нобелова награда није само признала сам третман, већ је признала и модел по којем се СЗО, Светска здравствена организација Уједињених нација, придружила јапанском институту и фармацеутској компанији Мерк у развоју лека који би се могао користити на људима. Америчка компанија лек ставља на располагање милионима људи бесплатно.
Лек није безбедан – ниједан лек није – и у почетку су пацијенти били под медицинским надзором, али већ дуже време се дистрибуира међу рањивим заједницама, а лекари се позивају у удаљена подручја само ако се појави озбиљна нуспојава. Ово се дешава само ретко – Омура Сатоши и Вилијам Кембел постали су спасиоци милиона Африканаца.
Дакле, иза ивермектина стоје три веома утицајне институције, јапански институт Китасато, фармацеутска група Мерк и СЗО. Ниједна од њих није баш лоповска лабораторија која ради у вешерници, а два добитника Нобелове награде нису неки несрећни, замишљени истраживачи којима су потребни мађарски лобисти.
Ипак, широм света и код куће је почела „борба“ за увођење новог „лека за коронавирус“.
Када је нови вирус препознат, свет се суочио са чињеницом да не постоји ефикасан лек за болест, а пошто би лиценцирање новог активног састојка могло да траје деценијама (више од једне Нобелове награде за медицину не може бити додељено јер Краљевска шведска академија наука награђује само живе научнике, а многи не доживљавају успех свог лека), научници су почели да размишљају о „поновној употреби“ постојећих лекова. Испитане су хиљаде потенцијалних молекула који би могли бити обећавајући против коронавируса. То се догодило и у Мађарској, на пример у Истраживачком центру Сентаготај Јанош Универзитета у Печују.
Тест обично подразумева инфекцију људске ћелијске линије коронавирусом, затим третирање резултујуће вирусне културе активним састојком и посматрање шта се дешава са патогенима. Ако агенс убије вирусе, тест се наставља, ако не, одустаје. На овај начин, поред активног састојка Омуре Сатошија, успех су постигли и антиалергијски спреј за нос који је такође доступан без рецепта у Мађарској, амерички препарат који није успео против еболе, лек против рака и многи други молекули.
Али ако вирус изумре у Петријевој шољи, то не значи да су научници достигли свој циљ. То само значи да могу да почну.
Замислите то као стазу са препрекама са много препрека које треба савладати. Ови лекови су већ прошли прву (безбедни су) и другу (делују на ћелијским линијама). Дакле, остало је само 2.750 метара од удаљености од три хиљаде метара.
Наравно, цео процес је јаван, у њему нема никакве тајне или мистике, а о томе је говорио и сам Омура Сатоши. Рекао је да га досадашњи резултати не изненађују, јер је коронавирус у неким аспектима сличан ХИВ-у или вирусу Зика, а лек је ефикасан и против њих. Осамдесетпетогодишњи Омура није деловао депресивно или обесхрабрено што се на резултате још увек мора чекати, на крају крајева, поред његовог сопственог светски познатог истраживачког института, десетине других престижних института почеле су да испитују ефекат свог изума од пре четрдесет година на нови вирус.
Пошто су ови лекови већ дати хиљадама људи за друге болести, а ивермектин милионима људи, било је познато да је лек безбедан, па је једино питање на које је требало одговорити било да ли је ефикасан против коронавируса.
Другим речима, процес одобравања може се скратити. Може се скратити, али се не може изоставити. На пример, супстанце које убијају црве који изазивају речно слепило пронађене су раније, биле су савршене у малој бочици, чинило се да добро делују код здравих добровољаца, али ако убију црве на такав начин да пацијенти изгубе разум од бола, онда иако су ефикасне, не могу се користити. (Лек породице Омура убија само ларве, па је блажи, али мора се узимати дуже од деценије пре него што дође до потпуног опоравка.)
У неколико делова света, више од тридесет истраживачких група почело је да даје ивермектин пацијентима оболелим од коронавируса, чекајући ефекат. Наравно, били смо иронични у уводу нашег чланка, јер се не помиње занемаривање двојице добитника Нобелове награде, недостатак ресурса или недостатак интересовања њихових компанија. То није оно што стоји иза целог феномена, већ нестрпљење и страх људи.
Многи мађарски лекари нису могли да поднесу терет немогућности да својим пацијентима који пате ништа дају и почели су да преписују антибиотике против коронавируса, иако они немају никакво дејство на вирусе. На исти начин, јужноамерички лекари су давали ивермектин када је болест захватила јужну хемисферу. „Не могу да осуђујем лекара који има умирућег пацијента који моли и у свом очају покушава све да га спасе “, рекао је венецуелански истраживач Карлос Чакур (Институт за глобално здравље у Барселони).
Недокументовани догађаји у Јужној Америци пружају један од главних аргумената тренутних заговорника ивермектина. Резултате тамо је тешко користити као научни доказ управо зато што је лек био лако доступан (владе су га дистрибуирале бесплатно), док у темељним истраживањима неки пацијенти добијају плацебо уместо лека, а нико од учесника не зна који.
Научници чекају доказе који би доказали ефикасност ивермектина, али ауторитативне научне радионице их још нису објавиле, због чега је Америчка агенција за храну и лекове (FDA) позвала против његове употребе , као и мађарска (OGYÉI). Не зато што прогоне америчког фармацеутског гиганта или веома поштованог јапанског професора. Нити је то да би „потиснули истину“ о јефтином чудотворном леку, служећи тако криминалном лобију произвођача лекова који се простире широм света – како се шире неке теорије завере. Они једноставно не препоручују његову употребу јер лек проучавају истраживачи из многих земаља, од Шпанаца до Немаца и Енглеза, али још нису дошли до закључка .
Министар за људске ресурсе Миклош Каслер такође је најавио да ће ефикасност лека бити анализирана у две државне болнице , али то неће ни на који начин убрзати процес, јер су научна истраживања у развијеном свету иста. Ако наша почну касније, вероватно ће се касније и завршити. (Међутим, неки пацијенти ће и даље имати приступ леку у контролисаном облику.)
У сваком случају, занимљив је феномен да се, поред порицатеља вакцина и скептика према вирусу, појавила још једна група која верује у моћ науке, али они једноставно мисле да постоји превише препрека, да су тестови преспори и да фармацеутски лоби омета напредак јер је овај производ превише јефтин. Најнижа тачка је била када је Индекс известио о чудотворном леку у једностраној серији чланака (чланци су од тада уклоњени, аутор је отпуштен). Ситуација у Мађарској је другачија од оне у Јужној Америци, где су стотине хиљада људи узимале производ на врхунцу епидемије јер је то био хумани лек.
У Мађарској, ваљкасти црви не изазивају болести код људи, тако да је ивермектин доступан као лек за животиње, а за људску употребу, дозвола за стављање у промет је затражена само као маст против шуге и розацее. Они који се надају чуду почели су да купују лекове против црва који се дају као лек за животиње, а државни орган надлежан за ово (NEBIH) издао је упозорење , јер је феномен већ достигао забрињавајуће нивое. (Као и чињеница да је ивермектин почео да се илегално продаје на интернету за десетине хиљада форинти.)
Али ако у Мађарској сваког дана умире 150 људи од коронавируса, зашто не одобравају лек који су многи људи широм света већ узимали, само у другу сврху? Зашто су тако спори, шта тестирају месецима? Већ смо поменули да су стотине или хиљаде молекула деловале ин витро, а људи нису ћелијска линија, већ су сложенија структура. Студија мора да се бави и дозирањем, у којој фази болести и са којим пратећим болестима и нежељеним ефектима се лек може давати. Иначе, са коронавирусом – који има благи ток код 40 одсто пацијената, а опасан је по живот код само пет одсто – може да изазове више штете него користи.
Свет је и даље подељен на вернике ивермектина и остале, а активисти „ратују“ – као да је ово питање религиозна дебата. „Потребна је рандомизована студија са великим бројем пацијената! Тако је, слажемо се, заиста јесте са становишта научне ригорозности! Али мој драги пријатељу научнику, зар не видите шта се дешава у свету? До сада је убијено неколико мађарских здравствених радника, они који дуго пате од дуготрајних компликација вируса – прим. аут.) већ формирају масе у свету“ – пише један од „ратника на првој линији фронта“ ивермектина. Доктор објављује препоруке за лечење на својој Фејсбук страници. Цитат одатле: „профилакса ивермектином је само за лекаре са високим ризиком, за сада само на основу приватне одлуке, јер (још) нема званичног мађарског става.“ Другим речима, он препоручује ивермектин не за лечење, већ за превенцију.
И људи чекају чудо, крај целог света у карантину, са полицијским часом и маскама.
Већ смо видели психологију овог Целадама, који се људима продавао као чудотворни лек за рак , вакцину против вазоконстрикције и све врсте лековитих печурака .
Академик Андраш Фалус каже за Válasz Online да би требало да почнемо да сумњамо када неко помене чудотворни лек, јер не постоји чудотворни лек, као што не постоји ни производ без нежељених ефеката. Чак ни најпродаванији производ на свету, аспирин, није један од њих: он веома ретко изазива крварење у желуцу.
Академик Балаж Шаркади је такође написао контрачланак на ту тему, јер као истраживач ивермектина, и он види његове опасности. Он је за наш лист рекао да нежељене ефекте лека увек треба мерити у односу на болест за чије лечење се користи. Размишљајући о страшним симптомима речног слепила или елефантијазе, разумљиво је да људи преузимају озбиљније нежељене ефекте како би их елиминисали.
Док скоро сви светски истраживачи лекова раде на коронавирусу, људи се свакодневно позивају, препоручујући лекове против коронавируса (сада смо истакли један, али бисмо могли да анализирамо још десетине). Али зашто верују једни другима речима, препорукама непознатих лекара, зашто више верују порицатељима вакцина или вируса него академицима, државним властима и најстрожим светским властима за лекове?
Као један од говорника у Клубу добитника награде Габор Денеш у среду увече, социјални психолог Ђерђ Чепели покушао је да дешифрује ово у вези са пандемијом коронавируса. Према речима професора, окружени смо неизвесним, стресним светом у коме је тешко живети, а коронавирус је само један од знакова кризе. Неки људи или беже у порицање или у слепе наде и веровање у чуда.
Пример првог је круг порицатеља вируса и скептика према вакцинама, али то укључује и оне који сумњају на све врсте измишљотина које стоје иза појаве вируса.
Ако руска вакцина стигне овде, одједном чип није оснивач Мајкрософта Бил Гејтс, већ руски председник Владимир Путин. Или постоји верзија да вакцине изазивају рак, а вирус се шири 5Г мрежама.
Друга група укључује оне који чекају чудо, који верују да ће каустичне супстанце или алкохол убити вирус из њихових тела пре него што им поједу једњак . Међу верницима ивермектина можемо уврстити и оне који такође могу да узимају ветеринарске лекове. (Они који чекају научне резултате не припадају овој групи.)
Наравно, разумљиво је ако су људи несигурни и не разумеју шта се дешава око њих. Андраш Фалус нас подсећа да сами научници постају лаици, астроном није ништа више упућен у развој вакцина него што је програмер вакцина упознат са црним рупама. Тешко је разумети, на пример, ефикасан (али лажан) аргумент да могу да овере вакцину против вируса који никада пре није постојао старим леком против истог патогена? Зар овде нема нечег сумњивог?
Не. С једне стране, неколико старих лекова је већ било одобрено за употребу против коронавируса пре неколико месеци, као што су фавипиравир , ремдесивир и неколико стероида, због чега је стопа смртности од коронавируса смањена у другом таласу. С друге стране, вакцине против коронавируса су само наизглед нове, њихова технологија се истражује најмање 20-30 година, а неке од њих су већ коришћене против других вируса.
Међутим, све ово не објашњава како интелигентни људи постају порицатељи вакцина, а ефикасност лека постаје питање вере. Зато смо питали Жолта Болдогкеја, молекуларног биолога, вирусолога и професора на Институту за медицинску биологију Универзитета у Сегедину, који поред свог научног рада преузима и активистичку улогу и редовно се супротставља ставовима оних који заступају широк спектар псеудонаучних ставова, порицатеља вакцина и скептика према вирусима.
„Они који очекују чуда верују у чудотворце“, каже Жолт Болдогкеј. „Рационални табор много критикује моје активности јер верују да је главни проблем недостатак информација међу антивакцинаторима, порицатељима вируса и љубитељима псеудонаучних ставова и производа са научно недоказаним ефектима. Али то није случај. Главни разлог за ове феномене није недостатак знања. Они имају психолошке корене.“
Према речима професора, ови психолошки фактори могу бити разноврсни, као што су подложност идејама завере, интереси или перципирани интереси, жеља за припадношћу заједници и страхови.
Током својих многих великих битака , вирусолог је дошао до закључка да школе не треба само да уче чињеницама, већ и како да препознају обману, укључујући и њен најтежи облик, самообману. „Садашњу еру карактерише недостатак поштовања према чињеницама и знању, због чега постоји толико људи који су против науке“, сматра професор.
На крају крајева, наука је одговорна за све ово. Вера и лечење су одавно испреплетени, а у многим религијама свештеник је такође лекар. Код угрофинских народа, шаман је некада лечио, а код Грка, свештеници Асклепија. До појаве модерне медицине засноване на доказима и чињеницама, лечење се првенствено заснивало на веровањима.
Међутим, савремена наука даје приоритет чињеницама и доказима и у многим случајевима одузима наду човечанству. Дакле, они који желе наду, а не науку, сада је добијају у облику илузије од стране псеудонауке.
Или погрешно тумачење научних налаза.
No comments:
Post a Comment
Note: Only a member of this blog may post a comment.