Lečenje jabukama
Traje 2 ili 3 dana, pri čemu se ishrana sastoji samo od svežih,
izrendanih jabuka.
Dnevna količina je 2 ili više kilograma za odrasle i 1 kg za de -
cu i to podeljeno u 5-7 obroka na dan.
Kada su u pitanju deca 2-3 godine starosti, koriste se oljuštene
jabuke.
Odstranjujući iz ishrane, tokom ishrane, namirnice koje sadrže
belančevine, sprečava se proces truljenja u crevima jer se eliminišu
patogene klice i njihovi otrovi.
S obzirom da su bogate vitaminima i prirodnim kiselinama,
jabuke deluju kao antidijareik (protiv proliva), antiputrid (protiv
truljenja), antifermentativ (protiv rastvaranja organskih supstanci,
vrenja), olakšavaju razvoj normalne intestinalne (crevne)
flore, istovremeno sprečavajući stvaranje kamena iz mokraćne
kiseline.
Čaj od jabuke (ljuska) je dobar depurativ (čisti krv) i diuretik
(pospešuje mokrenje).
Sveže isceđen sok od jabuka se preporučuje protiv groznice.
Lečenje grožđem
Primenjuje se, kao i lečenje jabukama, u kratkom vremenskom
periodu (2-3 dana), a u slučaju malignih oboljenja lečenje
traje 15-30 dana.
Konzumira se samo pulpa (pihtijasta srž) grožđa, bez semenki
i opne, ili se cedi svež sok.
Tretman se započinje sa 1 kg grožđa. Količina se postepeno
povećava dok se ne dođe na 2-3 kg dnevno.
Bogato prirodnim šećerima, mineralnim solima, vitaminima,
auksinima (supstancama koje učestvuju u regeneraciji ćelija),
grožđe olakšava metabolizam (promet materija u organizmu),
uravnotežuje vitaminski balans, podstiče eliminisanje mokraćne
kiseline, deluje dekongestivno (otklanja zastoj krvi). Kao i
ishrana jabukama, lečenje grožđem se preporučuje kod mnogih
oboljenja, i to kao dodatak već preispitanim metodama lečenja
određene bolesti.
Svež sok od grožđa ima efikasno depurativno, diuretično,
tonično dejstvo, a preporučuje se naročito kod zaraznih oboljenja
(šarlah, rubeole, male boginje, difterija, grip, itd.), takođe i
protiv malignih tumora.
Lečenje kruškama
Primenjuje se na isti način kao i lečenje jabukama.
Naročito se preporučuje kod: ateroskleroze, hipertenzije, sr -
čanih oboljenja, hroničnog nefritisa (hronične upale bubrega),
edema (otoka), oligurije (smanjene sposobnosti mokrenja).
Lečenje bananama
Traje nekoliko dana, pri čemu se po 3-4 banane konzumiraju
4-5 puta dnevno. Na ovaj način se stimuliše varenje, posebno
kod odojčadi.
Banane su bogate vitaminima i mineralnim solima i stoga se
preporučuju anemičnim osobama, kao i u sledećim slučajevima:
skrofuloza (otečenost vratnih žlezdi), TBC (tuberkuloza),
kostobolja, bolesti jetre, renalna i bilijarna litijaza (kamen u žuči
i bubregu), oboljenja nervnog sistema.
Lečenje limunovim sokom
Sok od limuna, zahvaljujući velikoj količini vitamina C i mi -
neralnih soli, deluje depurativno (oslobađa od otrova i prečišćava
krv), neutrališe kiselost krvi i normalizuje tonus (napetost)
kapilarnih zidova.
Prvog dana terapije pije se sok od jednog limuna. U nastavku
lečenja, povećava se doza svakog dana za po jedan limun, dok se
ne dođe do sedam plodova na dan. Od osmog dana, smanjuje se
dnevna doza za po 1 limun sve dok se ne izjednači sa primarnom
dozom (1 limun na dan).
Ovakav režim se primenjuje 14 dana, a posle pauze od 2 sed -
mice, može se ponoviti isti postupak.
Tretman je veoma efikasan kod kamena u bubregu, kostobolje,
gojaznosti, angine, migrene, variksa (proširenih vena), išijasa,
oboljenja jetre, oboljenja respiratornog trakta (disajnih puteva).
(Podrazumeva se da se tokom tretmana konzumira i druga
hrana).
Lečenje celim limunovim plodom
Slično je kao i lečenje limunovim sokom, s tim što se konzumira
ceo plod, uključujući i koru.
Ovo se praktikuje samo kada smo sigurni da plodovi nisu
prskani insekticidima i pesticidima.
Pre započinjanja tretmana, plod se dobro opere četkom pod
mlazom vode. Prvog dana treba pojesti 1-2 limuna, a dalje se
doza svakodnevno povećava za po 1 limun, dok se ne dostigne
mera od 4-5 na dan. Ovu dnevnu dozu treba održavati u periodu
od mesec dana, zatim napraviti pauzu od 2 sedmice, posle čega
se tretman može ponoviti.
Najpre se pije sok, a nakon toga se izrenda pulpa i kora. Radi
prijatnijeg ukusa, može se pomešati sa izrendanom šargarepom
ili jabukama, dinjom ili nekim drugim voćem.
Sirova ishrana za oporavak
Prednost ovog režima ishrane sastoji se u značajnom doprinosu
hranljivih komponenti: šećera, proteina i lipida, vitamina,
minerala, u njihovom prirodnom stanju, tako da ih organizam
može lako asimilovati.
Primenjuje se u vidu režima u trajanju od 5-7 dana, tokom
jednog meseca. Preporučuje se pri oporavku od akutnih oboljenja,
zatim nakon konzumtivnih oboljenja (TBC - tuberkuloza,
kancer - rak), kod fizičke i intelektualne iscrpljenosti, karencijalnih
bolesti (nedostatak hranljivih materija u organizmu).
Evo jednog primera takve ishrane:
- 08:00 - Proklijala pšenica; 250-300 ml svežeg soka od voća ili
povrća (jabuka, grožđe, kruške, slatka paprika, paradajz i krastavci),
itd.
- 10:00 - Tanjir salate od povrća: šargarepa, celer, paradajz,
ko priva, maslačak, kiselica, endivija, zelena salata, kupus, itd,
čemu se dodaju: limunov sok, malo ulja i prirodni začini
- 13:00 - Salata od povrća po želji; uljasto voće (4-5 oraha,
lešnika, bundevinog semena, itd.), graham hleb ili crni hleb,
dobro ispečen;
- 17:00 - 1 šolja biljnog mleka (šaka oraha ili badema sa 2 dl
vode izmiksani u blenderu) i sušeno voće;
- 19:00 - Voće po želji, graham ili crni hleb sa medom ili biljnim
mlekom.
Između obroka piti aromatične čajeve (majčina dušica, šipak,
kupina, jagoda, malina itd.), prema potrebi.
Presna depurativna ishrana
Preporučuje se najviše u proleće i u leto. Ovaj režim ishrane
olakšava odstranjivanje toksina i štetnih materija iz organizma,
uz istovremeno postizanje uravnoteženog odnosa vitaminskih i
mineralnih materija, što je organizmu koji je osiromašio u ovim
vitalnim elementima tokom zimskog perioda itekako potrebno.
Ovakva ishrana se praktikuje kao za izlečenje od određenih
bolesti, u kratkim periodima, od 3-7 dana mesečno.
- 08:00 - 250 ml soka od paradajza ili celera; uljasto voće
(orasi, lešnici, bademi, masline...), graham hleb;
- 12:00 - Tanjir salate od koprive, maslačka i vodopije, prelivene
sokom od limuna i uz dodatak malo ulja i prirodnih začina;
nastrugana šargarepa, endivija, celer, krastavac, slatka paprika,
špargla, sa sokom od paradajza i prirodnim začinima; graham ili
crni (dobro ispečeni) hleb;
- 17:00 - Tanjir salate od presnog voća;
- 19:00 - 250 ml soka od celera.
Lečenje belim lukom
Upotreba ove čudesne biljke, kako u vidu prehrambene na -
mirnice, tako i kao lekovitog sredstva protiv mnogih bolesti,
stara je koliko i istorija ljudskog roda.
Arheološka otkrića pokazuju da se ova biljka nalazila na spis -
ku gastronomskih i terapeutskih receptura Vavilonaca, Kineza,
Egipćana, Feničana, Vikinga, Rimljana.
Posle izlaska iz Egipta i teškog ropstva, tokom četrdesetogodišnjeg
lutanja pustinjom, izrailjski narod se sa čežnjom prisećao
namirnice koja je imala čudesna lekovita svojstva.
Dioskorid, lekar grčkog porekla, koji je bio u pratnji rimskih
legija tokom njihovih osvajanja, znao je za beli luk i koristio ga je
sa velikim uspehom u lečenju plućnih oboljenja i bolesti organa
za varenje.
Istorija je zabeležila da je za vreme kuge u Srednjem veku, na
hiljade ljudi podleglo ovoj nemilosrdnoj zarazi, dok su oni koji
su koristili beli luk u svakodnevnoj ishrani, bili pošteđeni.
Lekovita svojstva belog luka sadržana su u njegovom hemijskom
sastavu, prvenstveno u derivatima koji sadrže sumpor
(npr. alicin je poznat po svom antibakterijskom dejstvu).
Među mnogobrojnim terapijskim svojstvima belog luka po -
menimo sledeća: diuretik (pospešuje mokrenje), ekspektorans
(za iskašljavanje), antiateriosklerotik (protiv ateroskleroze), an -
tiseptik (protiv klica), baktericid (ubija bakterije), antiparalitik
(protiv paralize), hipotenzor (snižava krvni pritisak), hipoglikemijant
(smanjuje nivo šećera u krvi), normalizuje intestinalnu
(crevnu) floru, poboljšava apetit.
Lečenje belim lukom moguće je primenjivati na različite na -
čine, zavisno od vrste oboljenja:
a) Čaj od belog luka kod oboljenja disajnih i probavnih puteva
b) 2-3 češnja pre jela kao okrepljujuće sredstvo za ceo organizam,
protiv ateroskleroze, bolesti digestivnog trakta (organa za
varenje)
c) Tinktura od belog luka, 3 x 20-30 kapi na dan, ili sveži sok,
20 kapi dnevno razblažen sa malo vode protiv hipertenzije (povišenog
krvnog pritiska), kardiovaskularnih oboljenja (bolesti
srca i krvnih sudova), ateroskleroze
d) U vidu inhalacije, protiv oboljenja respiratornog trakta (disajnih
puteva) - stavi se malo žara na jedan češanj belog luka.
Predlog dnevnog jelovnika u periodu lečenja sokovima i
presnom hranom
A. Doručak može da se sastoji od žitne kaše ili od sledeće
smese: 2 kašičice proklijale pšenice, 1 kašika meda, 3-6 oraha, 2
kašike pšeničnih mekinja, 1 kašika lanenog semena, 1 kašika
prosa. Pomešati i servirati.
B. Ručak možemo pripremiti od sledećeg povrća: paradajz,
krastavac, keleraba, rotkvice, cvekla, zelena salata, beli i crveni
kupus, karfiol, šargarepa, celer, peršun, paškanat, beli luk, crni
luk, peršunovo lišće, mirođija. Preko zime se može koristiti po -
vrće u prahu (sušeni peršunov list, sušena mirođija, baštenska
potočarka, kopriva).
Kao dodaci salati mogu se koristiti: maslinovo ulje ili drugo
biljno ulje, limun. Tokom lečenja treba koristiti samo morsku so.
Oboleli od gastritisa (upale želuca, čira), kolitisa (upale debelog
creva), hemoroida (šuljeva) ne bi smeli u ishrani da koriste crni i
beli luk.
C. Večera se može sastojati od: voća ili voćne salate, biljnog
mleka uz dodatak pšeničnih mekinja, itd. Voće koje koristimo
treba da je sasvim zrelo.
Saturday, July 31, 2010
Saturday, July 24, 2010
Sta je zdrava ishrana!?
Šta god da je otac bolesti, majka joj je loša ishrana!
Kineska poslovica
Magazin Politikin
Pod lupom: ŠTA JE ZDRAVA ISHRANA?
Mnogo povrća, zrnevlja i voća
Promenom navika u ishrani možemo značajno popraviti kvalitet života. Poznavaoci različitih načina kreiranja jelovnika preporučuju presne namirnice, drugi misle da izostavljanje mesa iz jelovnika može da koristi... a lekari ističu da je najvažnija – uravnotežena ishrana, po uzoru na mediteransku
Sve je više ljudi koji se okreću biljnoj hrani, neki zato što to žele, drugi iz materijalnih razloga, a ima i onih koji ovaj način ishrane smatraju zdravijim. Da li bi ljudi zaista kvalitetnije živeli kad bi bili „biljojedi”, a ne „mesojedi”? Koje su prednosti vegetarijanske ishrane, a koje bi, ako ih ima, bile mane, pitali smo docenta dr Vesnu Dimitrijević-Srećković, šefa Jedinice za ishranu i prevenciju dijabetesa u beogradskom Institutu za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma.
– Vegetarijanska ishrana zasniva se na povećanom uzimanju voća, povrća, proizvoda od celog zrna, orašastih proizvoda i izbegavanju mesa i životinjskih proizvoda poput mleka i jaja. Mlečno-vegetarijanska ishrana isključuje jaja, meso, ribu i živinu, a uključuje mleko i mlečne proizvode. Postoji i varijanta koja uz mleko i mlečne proizvode dozvoljava i unos jaja, kao i poluvegetarijanska ishrana koja toleriše malu količinu ribe ili živinskog mesa.
Vegetarijanska ishrana ima kao korisne efekte postizanje niskog nivoa zasićenih masnoća, holesterola i nivoa proteina, a povećanog nivoa ugljenih hidrata, dijetnih vlakana, magnezijuma, kalcijuma, folne kiseline i antioksidanata kao što su vitamini Ce i E. Smanjen unos mesa direktno je povezan sa smanjenjem masnoća i holesterola i prevencijom ateroskleroze. Dijetna vlakna iz voća i povrća povoljno utiču na sitost, smanjenje gojaznosti, normalizaciju masnoća i šećera u krvi, krvnog pritiska, bolesti srca i bubrega, Alchajmerove bolesti i prevenciju raka debelog creva. Na prevenciju raka debelog creva pored povećanog unosa cerealija povoljno utiče i manje mesa u ishrani: masna crvena mesa, naime, nose povećani rizik od raka pluća, jednjaka, jetre i debelog creva. Normalizacija telesne težine vodi smanjenju krvnog pritiska, koji je kod vegetarijanaca niži za 10 do 15 milimetara živinog stuba. Ishrana sa mnogo voća i povrća povezana je sa smanjenim rizikom od hroničnih bolesti kao što su angina pektoris, infarkt i šlog. Smrtnost od ishemijske bolesti srca smanjena je za 24 odsto kod vegetarijanaca.
Rizik ove ishrane je nedostatak vitamina B12, gvožđa, cinka, kalcijuma i esencijalnih aminokiselina, koji na duži rok može dovesti do osteoporoze ili anemije – objašnjava doktorka.
Maslinovo ulje ili ne
Pristalice vegetarijanske ishrane gvožđe mogu da nadoknade jedući crni pasulj, sočivo, suncokretovo seme, zeleno i tamno lisnato povrće, grašak, proizvode sa celim zrnom i pijući sok od paradajza i sojino mleko zbog vitamina B12. Orasi, bademi, semenje, brokule, tofu sir bogati su kalcijumom, a cinka ima u cerealijama celog zrna, mahunarkama, orašastim plodovima i tofu siru.
Naša sagovornica ističe da način ishrane može značajno poboljšati kvalitet života, ukoliko je zdrav, odnosno uravnotežen, a kao uzor navodi mediteranski. On je sličan vegetarijanskom po povećanom unosu složenih ugljenih hidrata i dijetnih vlakana iz voća povrća i žitarica, ali dok vegetarijanci potpuno isključuju crveno meso i ribu, u mediteranskoj ishrani je unos mesa smanjen, a posebno se naglašava unos plavih morskih riba. Takođe, dok vegetarijanska ishrana ne naglašava korišćenje maslinovog ulja, ono je osnovna karakteristika mediteranske ishrane. Njegovi pozitivni efekti na normalizaciju krvnog pritiska i holesterola posebno doprinose prevenciji ateroskleroze.
Mediteranski oblik ishrane zdraviji je značajno u odnosu na tradicionalnu ishranu bogatu zasićenim masnoćama životinjskog porekla iz masnih mesa, sireva, kačkavalja, paštete i margarina, koji nose veliki rizik nastanka dijabetesa i ateroskleroze.
Da je hrana vrlo važan uslov za zdrav život tvrdi i Miroljub Petrović, lekar prirodne medicine i predavač u Institutu za prirodnu medicinu u Beogradu. On tvrdi da je čovek stvoren da bude zdrav, pod uslovom da živi u skladu sa prirodnim principima, a to znači da dosta vremena provodi napolju, da se bavi fizičkim aktivnostima i da jede biljnu, i to mahom presnu hranu.
Bolje je sirovo
Naš sagovornik ukazuje da sirova hrana skraćuje vreme za pripremanje obroka, a i „primorava” čoveka da dobro žvaće a tako pravilno započne varenje hrane još u ustima.
– Za vreme jela ne bi trebalo piti vodu, na taj način se razređuje želudačna kiselina, pa samim tim varenje postaje otežano. Vodu bi trebalo piti 15 do 30 minuta pre obroka, ili sat, dva posle jela. Inače, organizmu je potrebno mnogo vode, bar dva litra dnevno. S jednom čašom je teško „oprati” celo telo. Zato je preporučljivo piti vodu u toku celog dana! Kafa, čaj, sokovi ili mleko jesu tečnost, ali nisu isto što i voda, jer moraju da prođu proces varenja, zato ih ne računamo u ona dva litra – objašnjava ovaj poznavalac ishrane.
Po njegovim rečima, ljudi bi trebalo pre svega da jedu voće, povrće, orašaste plodove i žitarice. Ako nemaju ovu hranu, onda koriste meso, mesne proizvode, ulje, šećer i maslac. Meso se i ne smatra vrstom hrane, nego nečim što ljudi vole da jedu, ali im nije neophodno.
„Oni koji koriste živu, prirodnu hranu i osećaće se krepko, veselo i zdravo”, uverava naš sagovornik.
Jedan od zagovornika hrane bazirane na namirnicama biljnog porekla je Toni Radič, kuvar koji odnedavno radi u „Centru za zdrav život” na Zlatiboru, prvom te vrste u Srbiji.
– Nisam ja izmislio ništa novo, ali imam želju da ljudima prenesem neka svoja iskustva i znanja, kako bi popravili kvalitet svog života. Još 1995. godine, kao mlad kuvar, otišao sam u Francusku, u Marsej, da bih bolje upoznao njihovu kuhinju. Tamo sam u restoranima koji su specijalizovani za pripremanje hrane organskog porekla upoznao sasvim novi način pripremanja jela bez mesa. Taj vegetarijanski način ishrane sam počeo da primenjujem po povratku u Srbiju prilagodivši ga namirnicama našeg podneblja. Opredelio sam se za žitarice (ovas, pšenicu, ječam) i mahunarke (pre svega soju), zatim za šumske plodove (koprivu, sremuš, divlje zelje, samonikle jestive pečurke kao što su vrganj i lisičarke), a od začina za beli luk, peršun, mirođiju i žalfiju – objašnjava naš sagovornik.
I još jedna važna stvar: sem što je uneo izmene u jelovnik, Radič je za trećinu smanjio troškove za ishranu.
– Različiti fabrički proizvodi su loš izbor koji ne samo da ugrožava zdravlje, već i „kamuflira” glad: osećamo se sito, a organizam nije dobio potrebne hranljive sastojke. Zato sam pokušao da ljudima približim vegetarijansku kuhinju posredstvom mnogih televizijskih emisija, tekstova u časopisima i radionicama kreativnog kuvanja, kroz koje je od Niša do Bačke Palanke prošlo više od 200 ljudi. Mnogi su se oduševili receptima za torte i kolače čija osnova su kuvane i mlevene žitarice sa kremom od bundeve, rogača, bez jaja, šećera... Uputio sam ih i na kombinacije žitarica i mahunarki, pirinča i sočiva, hleba i pasulja, mahunarki i koštičavog voća, sa dosta svežih začina i maslinovog ulja, kao u mediteranskoj kuhinji. Važan je i izgled jela, s obzirom na to da pravila nalažu da u svakom obroku bude zastupljeno bar pet boja – ističe ovaj kuvar, koji je i sam vegetarijanac.
Slavica Berić
-------------------------------------------------
Jelovnik za duži život
Pre petnaest godina je, saznajemo od dr Vesne Dimitrijević Srećković, u Jedinici za ishranu i prevenciju dijabetesa sačinjen jelovnik zasnovan na mediteranskom načinu ishrane, dakle bogat složenim ugljenim hidratima, dijetnim vlaknima i mononezasićenim masnoćama a siromašan zasićenim masnoćama životinjskog porekla. Proveren je kroz dugogodišnju uspešnu primenu kod gojaznih osoba i pacijenata sa metaboličkim sindromom, predijabetesom, dijabetesom i drugim hroničnim komplikacijama, a namenjen i zdravoj porodici, u cilju prevencije gojaznosti, šećerne bolesti, povišenih masnoća, krvnog pritiska i vaskularnih komplikacija.
Unos plavih riba bogatih omega 3 kiselinama snižava trigliceride, holesterol, krvni pritisak, insulinsku rezistenciju, faktore tromboze i zapaljenja. Obilje voća, povrća i žitarica bogatih složenim ugljenim hidratima i dijetnim vlaknima doprinose smanjenju telesne težine, regulaciji masnoća i šećera u krvi i prevenciji ateroskleroze i vaskularnih komplikacija.
Obroci treba da su raznovrsni, s puno voća i povrća, zeleniša, supa, salata, svežih trava, belog luka. Ne preporučuje se prženje niti pohovanje (čak ni na maslinovom ulju!) a kao zdrav način pripreme predlaže se barena hrana, dinstana na vodi sa dodatkom maslinovog ulja na kraju, pečena u rerni ili na električnom roštilju. Masni sirevi i kačkavalj zamenjeni su posnim sirevima i drugim mlečnim nemasnim proizvodima kao što je jogurt.
Ovaj jelovnik sadrži po pola kilograma sezonskog voća i svežeg ili barenog povrća dnevno, obilje žitarica, integralni hleb, kuvanu pšenicu i kukuruz, ovsene, ječmene pahuljice, špagete, integralni pirinač, mahunarke (pasulj, sočivo), nerafinisano maslinovo ulje i masline, orašaste plodove, plavu ribu, umeren unos piletine i ćuretine, još manje crvenog mesa i – čašu crnog vina svaki drugi dan.
-------------------------------------------------
Poznati vegetarijanci
Među vegetarijancima su bili mnogi grčki filozofi, Leonardo da Vinči, Gete, Nikola Tesla, Mahatma Gandi... Lav Tolstoj, čuveni ruski pisac, rekao je da „kad čovek slobodno i pošteno traži moralni put, prvo od čega se mora odreći je meso. Vegetarijanstvo je kriterijum po kome možemo prepoznati da li je čovekovo stremljenje prema moralnoj savršenosti iskreno i ozbiljno”. Džordž Bernard Šo, irski pisac i nobelovac, pisao je: „Životinje su moji prijatelji, a svoje prijatelje ne jedem!”. Čarls Darvin je primetio: „Činjenica je da najbolji radnici koje sam ikada video, čileanski rudari, žive samo od biljne hrane, tačnije od mahunarki”, dok je Albert Ajnštajn smatrao da „ništa neće tako pomoći ljudskom zdravlju niti povećati izgled za opstanak na Zemlji kao prelaz na vegetarijansku ishranu”.
Istočnjačke filozofije i verovanja, poput đainizma, upozoravaju da čovek putem mesa unosi negativnu energiju u svoj organizam, jer „čovek je ono što jede”.
--------------------------------------------------
Vegetarijanstvo i post
Često se meša vegetarijanstvo sa postom. Zajedničko im je odricanje od mesa, međutim, post traje određeno vreme, i za cilj ima pročišćenje duha i tela, dok je vegetarijanstvo stalni način ishrane. Takođe, za vreme posta se može jesti riba, koju vegetarijanstvo isključuje. Dešava se da se u postu poveća telesna težina ako se umesto složenih ugljenih hidrata iz voća, povrća, mahunarki i žitarica koriste prosti ugljeni hidrati (šećeri iz džema, meda i slatkih sokova).
------------------------------------------------
Piramida ishrane za dugovečnost
Svetska zdravstvena organizacija kreirala je, na osnovu mediteranske ishrane, piramidu zdrave ishrane, čiju bazu i količinski najveći udeo u dnevnim obrocima predstavljaju žitarice i mahunarke, dok su na vrhu crveno meso, šećer i so, čiji bi unos trebalo smanjiti na minimum.
objavljeno: 07/02/2010
Kineska poslovica
Magazin Politikin
Pod lupom: ŠTA JE ZDRAVA ISHRANA?
Mnogo povrća, zrnevlja i voća
Promenom navika u ishrani možemo značajno popraviti kvalitet života. Poznavaoci različitih načina kreiranja jelovnika preporučuju presne namirnice, drugi misle da izostavljanje mesa iz jelovnika može da koristi... a lekari ističu da je najvažnija – uravnotežena ishrana, po uzoru na mediteransku
Sve je više ljudi koji se okreću biljnoj hrani, neki zato što to žele, drugi iz materijalnih razloga, a ima i onih koji ovaj način ishrane smatraju zdravijim. Da li bi ljudi zaista kvalitetnije živeli kad bi bili „biljojedi”, a ne „mesojedi”? Koje su prednosti vegetarijanske ishrane, a koje bi, ako ih ima, bile mane, pitali smo docenta dr Vesnu Dimitrijević-Srećković, šefa Jedinice za ishranu i prevenciju dijabetesa u beogradskom Institutu za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma.
– Vegetarijanska ishrana zasniva se na povećanom uzimanju voća, povrća, proizvoda od celog zrna, orašastih proizvoda i izbegavanju mesa i životinjskih proizvoda poput mleka i jaja. Mlečno-vegetarijanska ishrana isključuje jaja, meso, ribu i živinu, a uključuje mleko i mlečne proizvode. Postoji i varijanta koja uz mleko i mlečne proizvode dozvoljava i unos jaja, kao i poluvegetarijanska ishrana koja toleriše malu količinu ribe ili živinskog mesa.
Vegetarijanska ishrana ima kao korisne efekte postizanje niskog nivoa zasićenih masnoća, holesterola i nivoa proteina, a povećanog nivoa ugljenih hidrata, dijetnih vlakana, magnezijuma, kalcijuma, folne kiseline i antioksidanata kao što su vitamini Ce i E. Smanjen unos mesa direktno je povezan sa smanjenjem masnoća i holesterola i prevencijom ateroskleroze. Dijetna vlakna iz voća i povrća povoljno utiču na sitost, smanjenje gojaznosti, normalizaciju masnoća i šećera u krvi, krvnog pritiska, bolesti srca i bubrega, Alchajmerove bolesti i prevenciju raka debelog creva. Na prevenciju raka debelog creva pored povećanog unosa cerealija povoljno utiče i manje mesa u ishrani: masna crvena mesa, naime, nose povećani rizik od raka pluća, jednjaka, jetre i debelog creva. Normalizacija telesne težine vodi smanjenju krvnog pritiska, koji je kod vegetarijanaca niži za 10 do 15 milimetara živinog stuba. Ishrana sa mnogo voća i povrća povezana je sa smanjenim rizikom od hroničnih bolesti kao što su angina pektoris, infarkt i šlog. Smrtnost od ishemijske bolesti srca smanjena je za 24 odsto kod vegetarijanaca.
Rizik ove ishrane je nedostatak vitamina B12, gvožđa, cinka, kalcijuma i esencijalnih aminokiselina, koji na duži rok može dovesti do osteoporoze ili anemije – objašnjava doktorka.
Maslinovo ulje ili ne
Pristalice vegetarijanske ishrane gvožđe mogu da nadoknade jedući crni pasulj, sočivo, suncokretovo seme, zeleno i tamno lisnato povrće, grašak, proizvode sa celim zrnom i pijući sok od paradajza i sojino mleko zbog vitamina B12. Orasi, bademi, semenje, brokule, tofu sir bogati su kalcijumom, a cinka ima u cerealijama celog zrna, mahunarkama, orašastim plodovima i tofu siru.
Naša sagovornica ističe da način ishrane može značajno poboljšati kvalitet života, ukoliko je zdrav, odnosno uravnotežen, a kao uzor navodi mediteranski. On je sličan vegetarijanskom po povećanom unosu složenih ugljenih hidrata i dijetnih vlakana iz voća povrća i žitarica, ali dok vegetarijanci potpuno isključuju crveno meso i ribu, u mediteranskoj ishrani je unos mesa smanjen, a posebno se naglašava unos plavih morskih riba. Takođe, dok vegetarijanska ishrana ne naglašava korišćenje maslinovog ulja, ono je osnovna karakteristika mediteranske ishrane. Njegovi pozitivni efekti na normalizaciju krvnog pritiska i holesterola posebno doprinose prevenciji ateroskleroze.
Mediteranski oblik ishrane zdraviji je značajno u odnosu na tradicionalnu ishranu bogatu zasićenim masnoćama životinjskog porekla iz masnih mesa, sireva, kačkavalja, paštete i margarina, koji nose veliki rizik nastanka dijabetesa i ateroskleroze.
Da je hrana vrlo važan uslov za zdrav život tvrdi i Miroljub Petrović, lekar prirodne medicine i predavač u Institutu za prirodnu medicinu u Beogradu. On tvrdi da je čovek stvoren da bude zdrav, pod uslovom da živi u skladu sa prirodnim principima, a to znači da dosta vremena provodi napolju, da se bavi fizičkim aktivnostima i da jede biljnu, i to mahom presnu hranu.
Bolje je sirovo
Naš sagovornik ukazuje da sirova hrana skraćuje vreme za pripremanje obroka, a i „primorava” čoveka da dobro žvaće a tako pravilno započne varenje hrane još u ustima.
– Za vreme jela ne bi trebalo piti vodu, na taj način se razređuje želudačna kiselina, pa samim tim varenje postaje otežano. Vodu bi trebalo piti 15 do 30 minuta pre obroka, ili sat, dva posle jela. Inače, organizmu je potrebno mnogo vode, bar dva litra dnevno. S jednom čašom je teško „oprati” celo telo. Zato je preporučljivo piti vodu u toku celog dana! Kafa, čaj, sokovi ili mleko jesu tečnost, ali nisu isto što i voda, jer moraju da prođu proces varenja, zato ih ne računamo u ona dva litra – objašnjava ovaj poznavalac ishrane.
Po njegovim rečima, ljudi bi trebalo pre svega da jedu voće, povrće, orašaste plodove i žitarice. Ako nemaju ovu hranu, onda koriste meso, mesne proizvode, ulje, šećer i maslac. Meso se i ne smatra vrstom hrane, nego nečim što ljudi vole da jedu, ali im nije neophodno.
„Oni koji koriste živu, prirodnu hranu i osećaće se krepko, veselo i zdravo”, uverava naš sagovornik.
Jedan od zagovornika hrane bazirane na namirnicama biljnog porekla je Toni Radič, kuvar koji odnedavno radi u „Centru za zdrav život” na Zlatiboru, prvom te vrste u Srbiji.
– Nisam ja izmislio ništa novo, ali imam želju da ljudima prenesem neka svoja iskustva i znanja, kako bi popravili kvalitet svog života. Još 1995. godine, kao mlad kuvar, otišao sam u Francusku, u Marsej, da bih bolje upoznao njihovu kuhinju. Tamo sam u restoranima koji su specijalizovani za pripremanje hrane organskog porekla upoznao sasvim novi način pripremanja jela bez mesa. Taj vegetarijanski način ishrane sam počeo da primenjujem po povratku u Srbiju prilagodivši ga namirnicama našeg podneblja. Opredelio sam se za žitarice (ovas, pšenicu, ječam) i mahunarke (pre svega soju), zatim za šumske plodove (koprivu, sremuš, divlje zelje, samonikle jestive pečurke kao što su vrganj i lisičarke), a od začina za beli luk, peršun, mirođiju i žalfiju – objašnjava naš sagovornik.
I još jedna važna stvar: sem što je uneo izmene u jelovnik, Radič je za trećinu smanjio troškove za ishranu.
– Različiti fabrički proizvodi su loš izbor koji ne samo da ugrožava zdravlje, već i „kamuflira” glad: osećamo se sito, a organizam nije dobio potrebne hranljive sastojke. Zato sam pokušao da ljudima približim vegetarijansku kuhinju posredstvom mnogih televizijskih emisija, tekstova u časopisima i radionicama kreativnog kuvanja, kroz koje je od Niša do Bačke Palanke prošlo više od 200 ljudi. Mnogi su se oduševili receptima za torte i kolače čija osnova su kuvane i mlevene žitarice sa kremom od bundeve, rogača, bez jaja, šećera... Uputio sam ih i na kombinacije žitarica i mahunarki, pirinča i sočiva, hleba i pasulja, mahunarki i koštičavog voća, sa dosta svežih začina i maslinovog ulja, kao u mediteranskoj kuhinji. Važan je i izgled jela, s obzirom na to da pravila nalažu da u svakom obroku bude zastupljeno bar pet boja – ističe ovaj kuvar, koji je i sam vegetarijanac.
Slavica Berić
-------------------------------------------------
Jelovnik za duži život
Pre petnaest godina je, saznajemo od dr Vesne Dimitrijević Srećković, u Jedinici za ishranu i prevenciju dijabetesa sačinjen jelovnik zasnovan na mediteranskom načinu ishrane, dakle bogat složenim ugljenim hidratima, dijetnim vlaknima i mononezasićenim masnoćama a siromašan zasićenim masnoćama životinjskog porekla. Proveren je kroz dugogodišnju uspešnu primenu kod gojaznih osoba i pacijenata sa metaboličkim sindromom, predijabetesom, dijabetesom i drugim hroničnim komplikacijama, a namenjen i zdravoj porodici, u cilju prevencije gojaznosti, šećerne bolesti, povišenih masnoća, krvnog pritiska i vaskularnih komplikacija.
Unos plavih riba bogatih omega 3 kiselinama snižava trigliceride, holesterol, krvni pritisak, insulinsku rezistenciju, faktore tromboze i zapaljenja. Obilje voća, povrća i žitarica bogatih složenim ugljenim hidratima i dijetnim vlaknima doprinose smanjenju telesne težine, regulaciji masnoća i šećera u krvi i prevenciji ateroskleroze i vaskularnih komplikacija.
Obroci treba da su raznovrsni, s puno voća i povrća, zeleniša, supa, salata, svežih trava, belog luka. Ne preporučuje se prženje niti pohovanje (čak ni na maslinovom ulju!) a kao zdrav način pripreme predlaže se barena hrana, dinstana na vodi sa dodatkom maslinovog ulja na kraju, pečena u rerni ili na električnom roštilju. Masni sirevi i kačkavalj zamenjeni su posnim sirevima i drugim mlečnim nemasnim proizvodima kao što je jogurt.
Ovaj jelovnik sadrži po pola kilograma sezonskog voća i svežeg ili barenog povrća dnevno, obilje žitarica, integralni hleb, kuvanu pšenicu i kukuruz, ovsene, ječmene pahuljice, špagete, integralni pirinač, mahunarke (pasulj, sočivo), nerafinisano maslinovo ulje i masline, orašaste plodove, plavu ribu, umeren unos piletine i ćuretine, još manje crvenog mesa i – čašu crnog vina svaki drugi dan.
-------------------------------------------------
Poznati vegetarijanci
Među vegetarijancima su bili mnogi grčki filozofi, Leonardo da Vinči, Gete, Nikola Tesla, Mahatma Gandi... Lav Tolstoj, čuveni ruski pisac, rekao je da „kad čovek slobodno i pošteno traži moralni put, prvo od čega se mora odreći je meso. Vegetarijanstvo je kriterijum po kome možemo prepoznati da li je čovekovo stremljenje prema moralnoj savršenosti iskreno i ozbiljno”. Džordž Bernard Šo, irski pisac i nobelovac, pisao je: „Životinje su moji prijatelji, a svoje prijatelje ne jedem!”. Čarls Darvin je primetio: „Činjenica je da najbolji radnici koje sam ikada video, čileanski rudari, žive samo od biljne hrane, tačnije od mahunarki”, dok je Albert Ajnštajn smatrao da „ništa neće tako pomoći ljudskom zdravlju niti povećati izgled za opstanak na Zemlji kao prelaz na vegetarijansku ishranu”.
Istočnjačke filozofije i verovanja, poput đainizma, upozoravaju da čovek putem mesa unosi negativnu energiju u svoj organizam, jer „čovek je ono što jede”.
--------------------------------------------------
Vegetarijanstvo i post
Često se meša vegetarijanstvo sa postom. Zajedničko im je odricanje od mesa, međutim, post traje određeno vreme, i za cilj ima pročišćenje duha i tela, dok je vegetarijanstvo stalni način ishrane. Takođe, za vreme posta se može jesti riba, koju vegetarijanstvo isključuje. Dešava se da se u postu poveća telesna težina ako se umesto složenih ugljenih hidrata iz voća, povrća, mahunarki i žitarica koriste prosti ugljeni hidrati (šećeri iz džema, meda i slatkih sokova).
------------------------------------------------
Piramida ishrane za dugovečnost
Svetska zdravstvena organizacija kreirala je, na osnovu mediteranske ishrane, piramidu zdrave ishrane, čiju bazu i količinski najveći udeo u dnevnim obrocima predstavljaju žitarice i mahunarke, dok su na vrhu crveno meso, šećer i so, čiji bi unos trebalo smanjiti na minimum.
objavljeno: 07/02/2010
Wednesday, July 21, 2010
ZDRAVLJE ZAVISI OD NAČINA ŽIVOTA
Zdravlje u velikoj meri zavisi od
načina života
Mnogi pogrešno smatraju da su nasleđene
crte (genetički faktori) prvenstveni faktori koji
određuju kvalitet života i koliko dugo će živeti.
Za najveći broj nas, naše zdravlje prvenstveno
zavisi od dva faktora: (1) od onoga što unosimo
u naša tela, i (2) od onoga što činimo sa našim
telima. Jednostavan izraz koja uokviruje oba
ova koncepta je “način života”. Dobre vesti su
da iako ne možemo da promenimo našu
genetiku, možemo da promenimo naš način života.
Te promene načina života mogu da spreče
ili da odlože razvoj bolesti za koju smo genetički
predodređeni. U vezi sa najčešćim bolestima,
dr Lemont Murdok (Lamont Mur dock) sa
Medicinskog fakulteta Univerziteta Loma Linda
je to izrekao jasno: “Loša genetika puni pištolj,
način života povlači okidač.”
Često sam se pitao zašto se ljudi bolje brinu
o svojim kolima nego o telima. Čekam da sretnem
osobu koja će reći: “Bog je isplanirao kada
moja kola treba da ‘umru’, i ne moram da se
brinem oko njih. Ne moram da proveravam ili
menjam ulje, ili da vršim bilo kakvo rutinsko
održavanje. I ne moram da brinem o tipu goriva
koje koristim”. Uviđamo neophodnost
pravilne brige kako bismo dobili najduži život i
najbolji učinak od naših automobila. Kada ćemo
shvatiti da pravilna briga i našim telima daje
najduži život i najbolje sposobnosti?
Koji su osnovni uzroci smrti? Kada neko
umre od srčanog udara, šloga, ili drugog
smrtonosnog stanja, šta je stvarno prouzrokovalo
smrtonosnu bolest u to vreme u životu
osobe? Istraživači Mek Ginis (McGinnis) i Foudž
(Foege) su nedavno analizirali osnovne uzroke
bolesti od kojih umiru Amerikanci i objavili svoje
nalaze u časopisu Journal of the American
Medical Association. Devet vodećih uzroka smrti
su u velikoj meri bili povezani sa izborima načina
života: sa onim što unosimo u naša tela i
onim što činimo sa telima. Ovi uzroci su navedeni
za 1990. godinu u tabeli 1.1
1. poglavlje
Principi za optimalno zdravlje
Tabela 1. Osnovni faktori koji su
prouzrokovali smrt u SAD (1990)
*Loša ishrana, neodgovarajuće vežbanje 582.000
*Duvan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 468.000
*Alkohol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107.000
Infektivne bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90.000
Otrovni činioci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60.000
*Vatreno oružje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35.000
*Seksualno ponašanje . . . . . . . . . . . . . . . 30.000
Motorna vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25.000
*Zabranjeni narkotici . . . . . . . . . . . . . . . . 20.000
*Označava faktore načina života
Svi faktori označeni zvezdicama su pod
direktnim uticajem načina života. Ukupan broj
smrtnih slučajeva usled ovih faktora je oko 1,25
miliona, što predstavlja preko polovine ukupnog
broja smrtnih slučajeva u Americi svake godine.
Vidimo da je osnovni uzrok smrti u velikoj meri
nezdrav način života. Koliko god da je iznenađujuće
veliki ovaj zbir, možda u velikoj meri
potcenjuje ukupan broj smrtnih slučajeva
prouzrokovanih stilom života. Mnogi smrtni
slučajevi usled infektivnih bolesti su prouzrokovani
imunim sistemom koji je oslabljen lošim
stilom života. Takođe, istraživači su naveli samo
smrtne slučajeve koji se mogu pripisati poznatim
faktorima načina života. Dok nastavljamo
da saznajemo više o načinu života i zdravlju,
verovatno ćemo otkriti kako drugačiji izbori
načina života mogu da spreče još više smrtnih
slučajeva. U svakom slučaju, cifre pokazuju da
bi broj smrtnih slučajeva u našoj zemlji bio
drastično smanjen ako bi Amerikanci bili voljni
da zamene sve svoje štetne faktore načina života
korisnim.
Bilo bi koristi i pored smanjenja smrtnih
slučajeva. Kvalitet života bi se poboljšao, pošto
bi bolesti napadale sa manjom učestalošću u
bilo kom datom starosnom dobu. Možete da
pomognete u promeni tih statistika pridružujući
se rastućem broju Amerikanaca koji se fokusi -
raju na zdrave izbore načina života kako bi os -
tvarili najviši kvalitet života i optimalnu dužinu
života.
Prevencija je ključ!
Izvor: Proof Positive by Neil Nedley M.D.
Centar za prirodnjačke studije, www.zakonizdravlja.com
načina života
Mnogi pogrešno smatraju da su nasleđene
crte (genetički faktori) prvenstveni faktori koji
određuju kvalitet života i koliko dugo će živeti.
Za najveći broj nas, naše zdravlje prvenstveno
zavisi od dva faktora: (1) od onoga što unosimo
u naša tela, i (2) od onoga što činimo sa našim
telima. Jednostavan izraz koja uokviruje oba
ova koncepta je “način života”. Dobre vesti su
da iako ne možemo da promenimo našu
genetiku, možemo da promenimo naš način života.
Te promene načina života mogu da spreče
ili da odlože razvoj bolesti za koju smo genetički
predodređeni. U vezi sa najčešćim bolestima,
dr Lemont Murdok (Lamont Mur dock) sa
Medicinskog fakulteta Univerziteta Loma Linda
je to izrekao jasno: “Loša genetika puni pištolj,
način života povlači okidač.”
Često sam se pitao zašto se ljudi bolje brinu
o svojim kolima nego o telima. Čekam da sretnem
osobu koja će reći: “Bog je isplanirao kada
moja kola treba da ‘umru’, i ne moram da se
brinem oko njih. Ne moram da proveravam ili
menjam ulje, ili da vršim bilo kakvo rutinsko
održavanje. I ne moram da brinem o tipu goriva
koje koristim”. Uviđamo neophodnost
pravilne brige kako bismo dobili najduži život i
najbolji učinak od naših automobila. Kada ćemo
shvatiti da pravilna briga i našim telima daje
najduži život i najbolje sposobnosti?
Koji su osnovni uzroci smrti? Kada neko
umre od srčanog udara, šloga, ili drugog
smrtonosnog stanja, šta je stvarno prouzrokovalo
smrtonosnu bolest u to vreme u životu
osobe? Istraživači Mek Ginis (McGinnis) i Foudž
(Foege) su nedavno analizirali osnovne uzroke
bolesti od kojih umiru Amerikanci i objavili svoje
nalaze u časopisu Journal of the American
Medical Association. Devet vodećih uzroka smrti
su u velikoj meri bili povezani sa izborima načina
života: sa onim što unosimo u naša tela i
onim što činimo sa telima. Ovi uzroci su navedeni
za 1990. godinu u tabeli 1.1
1. poglavlje
Principi za optimalno zdravlje
Tabela 1. Osnovni faktori koji su
prouzrokovali smrt u SAD (1990)
*Loša ishrana, neodgovarajuće vežbanje 582.000
*Duvan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 468.000
*Alkohol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107.000
Infektivne bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90.000
Otrovni činioci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60.000
*Vatreno oružje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35.000
*Seksualno ponašanje . . . . . . . . . . . . . . . 30.000
Motorna vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25.000
*Zabranjeni narkotici . . . . . . . . . . . . . . . . 20.000
*Označava faktore načina života
Svi faktori označeni zvezdicama su pod
direktnim uticajem načina života. Ukupan broj
smrtnih slučajeva usled ovih faktora je oko 1,25
miliona, što predstavlja preko polovine ukupnog
broja smrtnih slučajeva u Americi svake godine.
Vidimo da je osnovni uzrok smrti u velikoj meri
nezdrav način života. Koliko god da je iznenađujuće
veliki ovaj zbir, možda u velikoj meri
potcenjuje ukupan broj smrtnih slučajeva
prouzrokovanih stilom života. Mnogi smrtni
slučajevi usled infektivnih bolesti su prouzrokovani
imunim sistemom koji je oslabljen lošim
stilom života. Takođe, istraživači su naveli samo
smrtne slučajeve koji se mogu pripisati poznatim
faktorima načina života. Dok nastavljamo
da saznajemo više o načinu života i zdravlju,
verovatno ćemo otkriti kako drugačiji izbori
načina života mogu da spreče još više smrtnih
slučajeva. U svakom slučaju, cifre pokazuju da
bi broj smrtnih slučajeva u našoj zemlji bio
drastično smanjen ako bi Amerikanci bili voljni
da zamene sve svoje štetne faktore načina života
korisnim.
Bilo bi koristi i pored smanjenja smrtnih
slučajeva. Kvalitet života bi se poboljšao, pošto
bi bolesti napadale sa manjom učestalošću u
bilo kom datom starosnom dobu. Možete da
pomognete u promeni tih statistika pridružujući
se rastućem broju Amerikanaca koji se fokusi -
raju na zdrave izbore načina života kako bi os -
tvarili najviši kvalitet života i optimalnu dužinu
života.
Prevencija je ključ!
Izvor: Proof Positive by Neil Nedley M.D.
Centar za prirodnjačke studije, www.zakonizdravlja.com
Subscribe to:
Posts (Atom)